Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Oblici društvene proizvodnje". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Sadrzaj

Uvod ............................................................................................... 3

Oblici drustvene proizvodnje ......................................................... 4

Naturalna proizvodnja .................................................................... 4

Robna proizvodnja ......................................................................... 5

Uslovi nastanka robne proizvodnje i nene opste karakteristike ........................................................................ 7

Uslovi nastanka .................................................................... 7

Opste karakteristike robne proizvodnje ............................... 8

Istorijski oblici robne proizvodnje ....................................... 9

Prosta ili sitna robna proizvodnja ........................................ 9

Kapitalisticka (krupna) robna proizvodnja .........................10

Savremena robna proizvodnja ............................................ 11

Razlicita teorijska objasnjenja robne proizvodnje ............. 13

Drustvena usmerenost radne i subj. teorije vrednosti ........ 14

Zakljucak ...................................................................................... 18

Literatura ...................................................................................... 19

Uvod

Racionalizacija organizacije rada, time i preduzeca, uslovljena je izborom tipa proizvodnje – odredjenim pri njegovom osnivanju.

Sa razvojem i modernizacijom, preduzece kao subjekt privredjivanja, menja tehnicku strukturu a time i tip proizvodnje. To znaci, da se sa promenom tehnicke opremljenosti i organizacionog oblika, menjaju uslovi i javljaju zahtevi da ze odredi onaj tip proizvodnje koji obezbedjuje optimalne principe poslovanja. Zato se tip proizvodnje, izabran pri osnivanju, menja razvojem, rekonstrukcijom ili modernizacijom preduzeca.

Makroekonomski agregati su odredjene ekonomske velicine jedne nacionalne zajednice kojima se izrazavaju njene proizvodne mogucnosti, kao i ukupni rezultati privredjivanja.

Agregati rezultata drustvene proizvodnje su pokazatelji obima, materijalne i vrednosne strukture drustvene proizvodnje. Oni izrazavaju i namensku raspodelu i upotrebu tih rezultata, pa se pojedini agregati kao sto su drustveni proizvod i nacionalni dohodak, odnos fonda akumulacije i potrosnje, obim investicija, njihova struktura i sl., koriste za sagledavanje dinamike i osnovnih tendencija privrednog razvoja i ukupnih promena u nacionalnoj privredi. Njihove apsolutne velicine pruzaju informacije o snazi privrede nacionalne zajednice kao i o mogucnostima njenog privrednog razvoja. Mogu se sagledavati sa stanovista sektorske strukture na osnovu koje se saznaje o tome koliki je doprinos ostvarenim rezultatima privredjivanja primarnog, sekundarnog, tercijarnog i drugih sektora privrede, koliki je udeo industrije, posebno grana visokih tehnologija a koliki poljoprivrede i dr. Ukoliko se odredjeni privredni agregati predstavljaju per capita (po glavi stanovnika) ili ukoliko se obracunavaju na osnovu strukture namenske raspodele drustvenog proizvoda ili nacionalnog dohotka (akumulacija, investicije, nivo licne potrosnje i dr.), mogu precizno izraziti nivo ekonomske razvijenosti privrede nacionalne zajednice, njenu akumulativnu i reprodukcionu sposobnost i nivo zivotnog standarda, odnosno ekonomskog i drustvenog blagostanja ljudi. To posebno dolazi do izrazaja u sistemu nacionalnih privrednih bilansa i racuna.

Tri osnovna makroekonomska agregata i pokazatelja rezultata drustvene proizvodnje i to:

Drustveni bruto proizvod,

Drustveni proizvod i

Nacionalni dohodak

Oblici drustvene proizvodnje

Opstanak pojedinaca i celog drustva, zahteva stalno zadovoljavanje licnih i drustvenih potreba. Zadovoljavanje potreba pojedinaca i drustva nuzno podrazumeva trosenje raznovrsnih materijalnih dobara. Jedan deo tih dobara covek nalazi kao gotova i spremna za proces trosenja u samoj prirodi, kao njegovom okruzenju (slobodna dobra). Medjutim, priroda ma koliko bila bogata i izdasna, ne moze coveku i ljudskom drustvu da obezbedi materijalna dobra u obliku spremnom, a u kolicini i vrsti dovoljno diverzificiranoj, u cilju zadovoljavanja tih potreba. Usled toga ljudsko drustvo, najveci broj tih materijalnih dobara mora da proizvodi svojim radom (ekonomska dobra). Znaci, krajnja svrha i cilj proizvodnje jeste potrosnja. Posmatrano sa tog stanovista nema razlike izmedju pojedinih nacina proizvodnje kroz koje je ljudsko drustvo u svom istorijskom razvoju prolazilo. Medjutim, razlike se mogu napraviti kada se postavi pitanje: kakve su veze i kako se one uspostavljaju izmedju proizvodnje i potrosnje u do sada poznatim nacinima proizvodnje? Ova veza moze da se

 

 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------

www.maturski.org

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]